Преглед категоријеUncategorized

  Комисија у саставу др Весна Цветков, др Драгана Савић и др Дејан Радивојевић је на основу критеријума за учествовање на Конкурсу за најбољи рад младих геолога и студената за 2021. годину једногласно одлучила да се: Прва награда додели Филипу Арнауту за рад: Примена укрштеног квадратног диспозитива за детекцију примарне зоне раста корена дрвета врбе (аутора: Филипа Арнаута). Рад представља оригинално истраживање које излази из уобичајених оквира примене методе, приказује њену примену у другим научним областима и на тај начин може послужити као одличан пример интердисциплинарности. Аутор је поставиo проблем, изабрао физички модел, извршио мерења и анализу добијених података и на добар начин презентовао добијене резултате чиме је заокружио истраживачу целину. Управа СГД-а  

Поштоване колегинице и колеге, радови за Записнике СГД-а за 2021. примају се до краја фебруара 2022. год., па молимо све заинтересоване да их пошаљу што пре како би били штампани на време. Упутство за припрему можете преузети ОВДЕ. Управа СГД-а

Са тугом и жаљењем вас обавештавамо да је наш дугогодишњи колега и пријатељ др Иван Антонијевић преминуо у четвртак 20.01.2022. г. у својој 95. години живота. Управа СГД

  Поштоване колегинице и колеге, радови за Записнике СГД-а за 2021. годину примају се до 15. фебруара 2022. године, па молимо све заинтересоване за публиковање да пошаљу своје радове до наведеног рока. Подсећам вас да због добијене категорије часописа М51 саопштавање рада на збору није предуслов за штампу. Срдачан поздрав, Владимир Симић

Поштовани чланови СГД, Важно саопштење! Након дискусије која се водила на задњој он-лине седници Савета КБГА у децембру 2021, и после додатних консултација са организатором Конгреса, дошло је до измене датума одржавања XXII КБГА конгреса у Пловдиву (Бугарска), и термин за конгрес је сада померен неколико дана раније (07.-11.09.2022). Све детаље и важне датуме у вези са регистрацијом, слањем абстраката и плаћањем котизације (поготово је важно да студенти знају да постоје додатне погодности за њих), можете наћи на званичном сајту конгреса: https://cbga2022.geology.bas.bg . У нади да ћемо моћи да уживо учествујемо на овом значајном скупу када обележавамо и 100 година од оснивања ове међународне геолошке асоциојације, срдачан поздрав свима. Љупко Рундић, члан Савета КБГА из Србије  

  При крају 2021. године, у организацији Еколошког покрета Земун (ЕПЗ), чланови Секције за историју геологије и Комисије за квартар Српског геолошког друштва (Љупко Рундић, Млађан Јовановић, Тивадар Гаудењи и Виолета Гајић) били су стручно-научна подршка за промотивни кратки филм (спот) “Где се крије мамут“ који говори о заштићеним лесним профилима у Земуну и Батајници (интегрална HD верзија траје 7,5 минута, а резиме 41 секунду - ПРЕУЗМИ ОВДЕ). Цео пројекат је суфинансиран од стране Министарства за заштиту животне средине Републике Србије. Сарадња ЕПЗ и СГД успешно траје већ 8 година. У перспективи имамо још пуно заједничких планова. Позивамо све чланове СГД и ширу јавност да погледају филм и тако се информишу о нашим истраживањима и њиховом значају за локалну и ширу заједницу. Исто тако, позивамо све љубитеље природе а посебно геологије да нас посете и путем стручних радионица непосредно се информишу о активностима које спроводимо на промоцији и заштити геолошких споменика. Наши студенти у оквиру теренске наставе посећују лесне профиле и директно се на терену упознају са начином рада и примењеним методама. Овом приликом треба подсетити да је пре две године (2019), радећи на подизању опште видљивости онога чиме се бавимо, креирана и Андроид апликација проширене реалности „Прозор у ледено доба“ како би сви који желе могли „ући“ у виртуелни свет Плеистоцена (www.lagumica.rs ). Посредством апликације, поред едукативног садржаја о лесу и визуелног погледа на лесно-палеоземљишне хоризонте на профилу у Земуну, можете са било које локације, уз помоћ мобилног телефона видети живи свет и амбијент који је постојао пре око 500.000 година. Посебно је важно истаћи коришћење ове апликације за потребе радионица за децу, ученике и грађанство. Апликација је актуелна и доступна свима за преузимање као за мобилне телефоне тако и за компјутере (апликацију можете бесплатно преузети са Play Store). Осим тога, доступни су и други штампани материјали и брошуре које промовишу наша научна истраживања и активност Еколошког покрета Земун (www.lagumica.rs ). На заштићеним лесним профилима у Земуну и Батајници снимљена је и ауторска емисија новинарке Смиљане Попов (Студио Б) – Београд за почетнике: Пут у Ледено доба у којој се може чути и видети пуно више детаља о активности ЕПЗ, лесно-палеоземљишним наслагама, температурним варијацијама и климатским променама за време последњих 800.000 година (https://youtu.be/04BmjZlXOt4 ). У име стручног тима и ЕПЗ (www.lagumica.rs; www.leszemun.rs ), свим нашим члановима и свим љубитељима природе а посебно геолошке баштине, желимо добро здравље и успешну Нову 2022. годину! Љупко Рундић

  Поштовани Ректоре, проректори, декани и чланови Сената Универзитета у Београду, др Биљане Стојковић, редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду, 08.11. 2021. године, у емисији „Добар-лош-зао“ је изјавила следеће: „…постоји ново занимање у Србији, а зове се ловац на геологе. Они луњају по“… (није дефинисала где мислећи на грађане Србије)..“ и јуре те геологе и они су заиста ухватили више њих. Они иду са необележеним таблицама, немају никакав путни налог, али они знају где ће их већ наћи, лове их, узимају им те узорке које су они покупили и отерају их, тако да је то ново занимање – ловац на геологе“. Др Биљана Стојковић, редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду је са видним задовољством изнела свој став – прилог  адреса емисије. https://www.youtube.com/watch?v=hyPjIOhl1Rw Сматрамо да је др Биљана Стојковић, редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду, својим изнетим мишљењем и ставом повредила кодекс професионалне етике Универзитета у Београду, по члановима 5., 6 и 14., став 2. Као факултет који је у саставу Универзитета у Београду, захтевамо да нам се др Биљана Стојковић, редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду, јавно извини у медијима, јер је својом изјавом увредила све који у својој дипломи имају титулу геолог, као и студенте и запослене на Рударско-геолошком факултету у Београду. Поред тога, својом изјавом је подстакла ометање обављања стручних и научних активности колега који своја истраживања изводе на терену, због чега је већ нанета штета колегама, а што је и у супротности са Уставом Србије. У супротном ћемо бити принуђени да њено и сва друга неакадемска и неетичка понашања и изјаве запослених на факултетима Универзитета у Београду, а које руше углед Рударско-геолошког факултета и грађана Србије које смо школовали или школујемо, процесуирамо, ради заштите наше струке и нашег факултета. Декан Рударско-геолошког факултета Проф. Биљана Аболмасов

  Публикација под насловом: „Геологија за друштво” резултат је заједничког рада Лондонског геолошког друштва (Geological Society of London), Европске федерације геолога и Српског геолошког друштва. Документ можете погледати и преузети ОВДЕ.

  Бројни пројекти примењених геолошких истраживања чврстих минералних сировина у Републици Србији, који се изводе у свему сагласно Закону о рударству и геолошким истраживањима и ваљаним одобрењима, како они који се налазе у узнапредовалим фазама развоја минералног пројекта, тако и они који практично тек започињу, изазивају значајну полемику у нашој јавности.  Полемика сама по себи није непожељна, премда она често није ни на минималном нивоу стручне и аргументоване расправе. Није проблематично, или незаконито ни то што неки грађани Србије не желе да имају руднике у својим срединама, па стога не желе ни да се код њих врше геолошка истраживања и волели би да иста забрањују. Српско геолошко друштво никога у овој земљи не присиљава да дозволи улазак у приватна имања, али исто тако сматра да нико не може да забрани геолозима кретање по терену и обављање својих задатака за које су се школовали. Међутим, оно што јесте проблематично и незаконито јесте чињеница да се путем бројних медија и друштвених мрежа, нашим геолозима, члановима Српског геолошког друштва, упућују отворене увреде и претње да постану „ловина“ само зато што врше свој посао, стручни, теренски, бавећи се геолошким истраживањима у складу са овлашћењима и законском регулативом Републике Србије. Као кулминацију тог процеса, барем у његовој досадашњој фази, могли смо видети и физичке нападе на геологе на терену и неовлашћено заустављање њиховог кретања по путевима Србије, потом њихово задржавање и испитивање од стране на локалном нивоу самоорганизованих група грађана. Наши геолози који раде на терену знају да смо сви ми заједно са њима на страни струке, науке и закона, са намером да и даље радимо свој посао искључиво сагласно одредбама Закона и кодексом Друштва. Српско геолошко друштво не зна како геологија и геолошка истраживања могу да било коме нанесу било какву штету, нарочито дугорочно посматрано, пошто смо само први корак у свеобухватном процесу проналаска нових лежишта минералних сировина, пијаћих и термалних вода, израда подлога за инфраструктурне и друге грађевинске објекте итд.. Српско геолошко друштво најоштрије осуђује било чије и било какве активности које нису у складу са законом, а нарочито ограничавање права геолозима на слободно кретање и рад, које гарантује Устав. Српско геолошко друштво сматра нападе на геологе и отимање узорака и сличне активности повредом закона на које би државне институције требало да реагују у складу са одговарајућим законима. Дубоко смо забринути због чињенице да поједини професори Универзитета у Београду јавно изјављују са осмехом на лицу да је у западној Србији уведено ново занимање "ловац на геологе" што је апсолутно недопустиво, неколегијално и неетичко опхођење према нашој струци, и одражава потпуно непознавање геологије као науке. Наши геолози увек су радили изузетно важне послове за друштво и државу. Подсетимо се само огромног обима геолошких истраживања свих профила на отварању површинских копова угља у Колубарском и Костолачком басену (и многим другим), бакра у Бору и Мајданпеку. Сви велики инфраструктурни објекти нису могли бити изграђени без одговарајућих геолошких истраживања и испитивања, ниједан каменолом није отворен без геолошког елабората и одговарајуће потврде надлежног министарства. Бројне фабрике за флаширање воде нису се отвориле саме од себе, него су те воде истражиле наше колеге хидрогеолози. Желимо да укажемо најширем грађанству на чињеницу да без геолога нема ниједног пута у Србији, ниједног изворишта воде за напајање био којег града, ниједног рудника у коме раде хиљаде људи издржавајући своје породице, нема санирања и предвиђања клизишта, нема предвиђања земљотреса и сеизмичког хазарда итд. Укратко, без геологије можемо да се вратимо право у камено доба, наравно ако то желимо. Геологија није само струка, већ и значајна наука – подсетимо се да су чак три геолога (или научника којима је геологија била једна од главних области проучавања) били председници данашње САНУ, и то први председник Јосиф Панчић, затим Јован Жујовић и Јован Цвијић. Њихов допринос развоју Србије и Југославије је толико познат да га не треба поново истицати. Српско геолошко друштво не тражи никакве привилегије за своје чланове или било коју колегиницу или колегу геолога, већ само очекује нормалан однос према нама пошто радимо свој посао у складу за Законима ове државе, етичким кодексом и уз пуно уважавање интереса локалне заједнице. Не може нико да криви геологе за проблеме из прошлости или тренутне проблеме – ми не стварамо проблеме него их решавамо. Иако мало друштво по броју чланова стојимо свима заинтересованима на располагању за даља објашњења и сарадњу. У име целокупног чланства, Председник Српског геолошког друштва Проф. др Владимир Симић