У првој половини XIX века основана је књижница Друштва. Она је у почетку обухватила скроман материјал од 5 књига и 9 свезака, али је већ почела размену са иностранством, тако да је примала за замену 3 периодична часописа из Бугарске. Иако скромна у почетку, књижница је врло брзо расла, тако да је до краја године оснивања двоструко повећала књижни фонд. Већ 1938. године књижница Друштва је знатно повећана са 41 свеском, а замена је порасла на 3 периодична издања из Бугарске. Године 1939. помиње се цифра од 100 свезака са 74 броја. При томе се развија размена, тако да поред домаћих часописа и већ постојеће размене са Бугарском, почиње пријем и једног часописа из Турске.
До краја XIX века века и дотадашњу сталну размену публикација са домаћим а нарочито са страним геолошким друштвима и институцијама, која се стално одржавала, књижни фонд Друштва поседује завидан број стручних и научних публикација. Истина, због сталних проблема са смештајем и повременим сељењима библиотека Друштва је више била несређена и благо речено у хаосу, него што је са својим материјалима и публикацијама задовољавала потребе чланова у виду неопходног сервиса за научноистраживачки рад.
Како није било стално запосленог библиотекара, књиге нису биле евидентиране на прави начин. Због тога је током 1993 и 1994 године потпуно сређена библиотека односно књижница и архива Друштва у Каменичкој 6 (ПАНТИЋ, 1998 стр. 239). На несрећу, такво стање није се дуго одржало због присилног исељења Друштва из тих просторија почетком 1999 године. Посебно заслужни за ово уређење библиотеке и архиве били су Душан Мијовић из Завода за заштиту природе Србије, тадашњи благајник СГД, и Милева Сладић–Трифуновић, тада потпредседник Савеза геолошких друштава Југославије.
Политичким претњама и вољом тадашњих власти 1999 године, а у договору Министарства просвете, Економског и Рударско–геолошког факултета, СГД и СГДЈ под притиском напуштају своје дугогодишње просторије , на 6–том спрату зграде у Каменичкој 6. Сталну адресу током 45 година. Остаје обећање да ће, када РГФ добије анекс зграду у Ђушиној улици бр.7, и Друштво добити свој простор. Обећање али и потписани Уговор од стране свих поменутих страна до данашњег дана није реализован. Тако се, тек сређена библиотека, и сав намештај и архива СГД после скоро пола века премешта у Карађорђеву улицу бр. 48, у потпуно неусловне просторије. Ипак, остаје захвалност руководству тадашњег ХИГ–Геозавода за пружање прве помоћи. На жалост, две уступљене просторије Друштво је било принуђено да напусти већ неколико година касније а питање књижнице СГД је тек 2014 условно решено тако што је премештена у помоћне објекте Геозавода у Ровињској 12 где се налази и данас.
Како је дигитализација узела замах у XXI веку, већина свих издања Српског геолошког друштва су скенирана и постављена бесплатно за преузимање свим заинтерсованим лицима без ограничења на порталу Е-Библиотека.
