Из историје Српског геолошког друштва

Крајем деветнаестог века професор Велике школе Јован Жујовић, је у оквиру природних наука већ установио редовне курсеве из области геологије. На бројним скуповима његови тадашњи ученици одржавали су тзв. ђачке конференције, тј. предавања, вежбе, дискусије, критике и размењивали идеје о геолошкој грађи земље, па је постепено је из тих сусрета произашла потреба да се установи један термин за редовне састанке. Први такав збор (скуп) одржан је 10. фебруара 1891. године (по Јулијанском календару), у згради Велике школе у Београду, а учесници су одлучили да оснују друштво са превасходним задатком „да геолошки проучава српске и остале земље Балканскога полуострва и да своје чланове и остале заинтересоване обавештава о достигнућима геологије и сродних наука“. Професор хемије на Великој школи Сима Лозанић, често је на овим састанцима приказивао резултате својих истраживања, па је приликом излагања свог саопштења у Немачкој, ову организацију једноставно назаво: „Српско геолошко друштво”. Под тим називом оно траје већ више од 120 година. Мора се нагласити да је у то време у Србији од „учених друштава” постојало само Српско лекарско друштво и Српско археолошко друштво, наше геолошко друштво спада у најстарије научне организације Србије. Међу геолошким удружењима оно не само да је најстарије на Балкану, већ је и у целој Европи у групи најстаријих, јер у то време је постојало само неколико сличних друштава.

Кроз своју историју Друштво је окупљало бројне истраживаче, а многи од њих су оставили врло значајан траг у српској, али и у светској науци. Поред Јована Жујовића, оснивача Друштва, Министра у неколико влада, Ректора Велике школе, Председника Српске краљевске академије, чланови су били и Јован Цвијић, Председник Српске краљевске академије, Сава Урошевић, Ректор Велике школе, Милутин Миланковић, светски ауторитет у области климе и небеске механике и један од наших највише цитираних научника, затим Владимир Ласкарев, један од најугледнији европских геолога и бројни други. Од првих осам професора Београдског универзитета тројица су били чланови Српског геолошког друштва.

Српско геолошко друштво дало је велики допринос и помоћ у организацији више стручних установа, тако да су захваљујући иницијативама чланова Друштва основани Сеизмолошки завод, Природњачки музеј, Геолошки институт, а као једна од најстаријих научних удружења, било је од велике помоћи и прилоком оснивања других научних друштава у Србији.

У Српском геолошком друштву су покренуте многе иницијативе, међу њима најзначајанија је геолошко картирање наше земље.

Српско геолошко друштво је био иницијатор да се оснивају геолошка друштва у републикама бивше Југославије и један од оснивача Савеза геолошких друштава Југославије чији се рад првенствено огледавао кроз конгресе, симпозијуме и скупове.

Српско геолошко друштво је био оранизатор и коорганизатор многих научних скуова на геолога Србије и домаћин неколико значајних међународних симпозијума и конгреса. Највећи национални научни скуп геолога представља Конгрес геолога Србије, који се организује у четворогодишњем периоду.

Током протеклих више од 120 година Друштво је постало члан више међународних организација, међу којима био је један од оснивача: Међународне уније геолошких наука (IUGS), Асоцијације европских геолошких друштава (AEGS), Европске федерације геолога (EFG) и Карпатско-Балканске геолошке асоцијације (CBGA). Друштво је у овим организацијама активан члан и редовно измирује своје обавезе.

Историјска документа:

Говор председника друштва Јована Жујовића (1921 год.)

Фотодокументација:

• Александар Грубић – део 1: Прослава 90 година од оснивања СГД-а
• Александар Грубић – део 2: Успомене 1961-2006
• Петар Стевановић – део 1: Период до Другог светског рата
• Петар Стевановић – део 2: 1950 – 1965
• Петар Стевановић – део 3: 1965 – 1980
• Петар Стевановић – Великани и пријатељи српске геолошке школе
• Из историје Српског геолошког друштва – фотоалбум

Видео документација:

Прослава 100 година СГД-а у згради САНУ-а (мај 1991. године)

Цртице из историјата Српског геолошког друштва