Logo
Srpsko geološko društvo (SGD) je dobrovoljna naučna organizacija geologa Srbije. Srpsko geološko društvo je osnovano 1891. godine, sa zadatkom: „da geološki proučava srpske i ostale zemlje Balkanskog poluostrva i da svoje članove i ostale zainteresovane obaveštava o dostignućima geologije i srodnih nauka"

VESTI I OBAVEŠTENJA


Projekat CROWDTHERMAL

Objavljeno: 04.03.2021. - 14:48 | Autor: |
  Projekat CROWDTHERMAL koji finansira EU ima za cilj osnaživanje društva da učestvuje u razvoju geotermalnih projekata koristeći alternativne šeme finansiranja   CROWDTHERMAL je novi projekat koji se finansira u okviru programa Evropske Unije za istraživanje i inovacije Horizont 2020 (grant br. 857830) koji ima za cilj da osnaži evropsku javnost da direktno učestvuje u razvoju geotermalnih projekata uz pomoć alternativnih šema finansiranja, kao što su crowdfunding i alati za društveni angažman. Projekat je 36-mesečnog trajanja, započeo je u septembru 2019. godine. Jedan od glavnih ciljeva projekta CROWDTHERMAL je podrška strateškom opredeljenju EU za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, stvaranje stabilnog tržišta energije i smanjenje uticaja snabdevanja energijom na životnu sredinu.   Da bi se ostvarilo ovakvo opredeljenje, kroz projekat će se realizovati:
  • Sagledavanje potrebe za socijalno licenciranje i razvoj modela socijalne licence za rad (SLO) za različite geotermalne tehnologije i instalacije,
  • Pregled svih uspešnih studija slučaja, kao i nacionalnih / EU uskih grla alternativnog finansiranja geotermalne energije u svim zemljama EU,
  • Formuliranje novih finansijskih modela za crowdfunding na nacionalnoj i transnacionalnoj osnovi, koji pokrivaju pojedine države članice i Evropu u cjelini;
  • Razvijanje preporuka za novu šemu ublažavanja rizika koja će dopunjavati alternativna rešenja za finansiranje, istovremeno štiteći interese privatnih investitora;
  • Validiranje rezultata tri studije slučaja na Islandu, Mađarskoj i Španiji;
  • Razvoj osnovnih usluga za promociju zasnovanu na društvenim medijima i alternativno finansiranje geotermalnih projekata, blisko sarađujući sa postojećim strukturama i uobičajenim akterima.
Pod vodećom ulogom Evropske federacije geologa (EFG), CROWDTHERMAL realizuje konzorcijum od 10 glavnih partnera iz 7 evropskih zemalja, zajedno sa partnerima, tzv.  treće strane koje su pravni subjekti (LTP), uključujući Srpsko geološko društvo, kombinujući veliko iskustvo u razvoju geotermalnih projekata velikih razmera, alternativne finansije, angažovanje na društvenim mrežama, inovacije, obrazovanje i međunarodno umrežavanje geotermalne energije. Otkako je započeo u septembru 2019. godine, projektni tim je razvio set izveštaja koji se bave socijalnim, ekološkim i finansijskim aspektima geotermalnih projekata koje finansira zajednica. Uspostavljen je prilagođeni protokol za procenu studije slučaja (GEOPLAT https://www.crowdthermalproject.eu/wp-content/uploads/2020/09/CROWDTHERMAL-Deliverable-D5.1-Case-study-assesment-protocol.pdf) za procenu sveukupnog praćenja procesa, problema i potreba, kao i faktora javnog prihvatanja i angažovanja. Izveštaj o geotermalnim faktorima životne sredine (Univerzitet u Glazgovu; https://www.crowdthermalproject.eu/wp-content/uploads/2020/09/CROWDTHERMAL-D1.2-Synthesis-of-environmental-factors_8.9.pdf)  predstavlja najsavremeniji pregled literature o faktorima životne sredine koji utiču na javnu podršku projektima geotermalne energije. Istraženi su faktori životne sredine tokom različitih faza životnog ciklusa projekata korišćenja duboke i plitke geotermalne energije. Savetodavni odbor se složio o važnosti poverenja u svim fazama projekta i izrazio interesovanje za napore CROWDTHERMAL uzimajući u obzir podršku javnosti kao ključni faktor. Povratne informacije Savetodavnog odbora pomoći će u oblikovanju smernica za angažovanje javnosti u kreiranju socijalne licence, kao i operacionog modela za rad za različite geotermalne tehnologije, za koje se očekuje da će biti objavljeni u narednim fazama projekta. Tri izrađena izveštaja usredsređena su na finansijske aspekte. The CrowdfundingHub je predstavio primere najbolje prakse projekata obnovljive energije u Evropi (https://www.crowdthermalproject.eu/wp-content/uploads/2020/04/CROWDTHERMAL-D2.1-Benchmarks-for-alternative-financing-in-the-renewable-energy-sector-final.pdf) koristeći alternativne metode finansiranja u različitim fazama njihovog razvoja. Pored toga, GeoThermal Engineering GmbH je predstavio alternativni inventar finansijskih rizika (https://www.crowdthermalproject.eu/wp-content/uploads/2020/09/CROWDTHERMAL-D3.2_FINAL_GeoT-200831-copy.pdf) i potencijalne alate za ublažavanje (https://www.crowdthermalproject.eu/wp-content/uploads/2020/09/CROWDTHERMAL-D3.3_GeoT-200831-copy.pdf). Izveštaji upoređuju ključne prednosti, potencijalne rizike i moguće mere za ublažavanje rizika za različite alternativne metode finansiranja, svaku sa stanovišta projektanata i iz perspektive investitora. Ključna pitanja koja su obrađena su kako najbolje uključiti investitore iz zajednice u finansiranje geotermalnih projekata, koje su faze projekata najpogodnije za finansiranje zajednice i koja vrsta vladine podrške može pomoći u povećanju broja uspešnih geotermalnih projekata.  

In Memoriam

Objavljeno: 03.03.2021. - 13:32 | Autor: |
  Dejan Bošković, rođen je 1970. godine u Beogradu gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Rudarsko-geološkom fakultetu 1994. godine, na smeru za Regionalnu geologiju i paleontologiju. Nakon toga, zaposlio se kao asistent pripravnik na Katedri za istorijsku geologiju RGF-a, na predmetima predmetima Sedimentologija i Istorijska geologija A. Magistarske studije je uspešno završio 2000. godine. U to vreme, poseban interes je pokazivao prema tektonici i stratigrafiji jure i krede istočne Srbije. U kraćoj akademskoj karijeri objavio je više stručnih i naučnih radova iz domena stratigrafije i sedimentologije mezozoika Srbije. Bio je član Srpskog gološkog društva i aktivno je učestvovao u organizaciji 14. Kongresa geologa Srbije i Crne Gore i štampanju elektronskog Zbornika radova (Novi Sad, 2005). Sporazumno je raskinuo radni odnos sa fakultetom 2008. godine ali je nastavio i dalje da se bavi geologijom. Tokom 2007. godine otpočeo je njegov rad u naftnoj industriji gde je imao uspešnu internacionalnu karijeru. Prve korake je napravio u Kanadsko-britanskoj servisnoj kompaniji Datalog UK, sa sedištem u Plimutu, i radio je kao inženjer geologije na gasnim i naftnim bušotinama na Severnom moru. Tokom 2008. godine prešao je u Američku privatnu kompaniju Caspian Wireline Services, sa sedištem u Azerbejdžanu (Baku), za koju je radio nekoliko godina u toj zemlji, Ukrajini i Iraku, gde je između ostalog 2012. godine učestvovao i na velikom projektu Bina-Bavi (najdublja bušotina u Iraku). Od 2012. godine, radio je za poznatu britansku kompaniju STAG GS Limited na projektima u Africi (prvenstveno Kamerun), kako na kopnu tako i na moru. Osim geologijom, Dejan se dugo godina uspešno bavio i diskografijom i raznim oblicima muzičke delatnosti. Bio je preko 20 godina osnivač i vlasnik poznate kompanije Ammonite Records, koja je prepoznavala darovite muzičare širom celog regiona, objavljivala njihove pesme i promovisala nova muzička imena. Takođe, bio je osnivač i prvi čovek beogradskog festivala Indirekt Showcase, muzičkog događaja sa različitim panelima, diskusijama, i radionicama koja su poznata po saradnji Beograda i Umaga, a bavila su se promocijom novih imena regionalne muzičke scene. Iza njega je i rad na “Jammonite” internet radiju koji se bavio prezentacijom i promocijom vrhunskih di-džej setova međunarodno priznatih di-džejeva. Dejan Bošković je bio čovek vedrog duha, pošten i dobronameran. Kao iskusniji geolog podržavao je i pomagao mlađim kolegama koji su tražili svoje mesto na tržištu rada. Slično tome, smatrali su ga “dobrim duhom” beogradske alternativne scene, koji je davao ogromnu podršku muzičarima i muzičkoj sceni u svakom smislu. Na žalost, puno toga ostalo je nedovršeno. Iza sebe je ostavio porodicu, suprugu Nadu i sinove Vuka i Kostu. Svima njima, u ovom teškom trenutku, upućujemo izraze najdubljeg saučešća. Neka mu je večna slava i hvala!

Prirodnjački muzej

Objavljeno: 01.03.2021. - 08:23 | Autor: |
  Poštovane kolege, Na uznemirujuću vest o mogućnosti da Prirodnjački muzej izgubi status samostalne ustanove kulture od nacionalnog značaja i bude pripojen Zavodu za zaštitu prirode Srbije kao jedna od radnih jedinica u njegovom sastavu, reagovale su brojne institucije, strukovna udruženja, predstavnici nevladinog sektora i pojedinci. Ispred Prirodnjačkog muzeja 24. februara održan je skup podrške koji je organizovala Skupština slobodnih građana a  pokrenuta je i peticija Sačuvajmo prirodnjački muzej na platformi Kreni-Promeni, koju je za 48 časova potpisalo više od 19,000 građana! Nakon sastanka rukovodstva Muzeja sa ministarkom kulture i informisanja gospođom Majom Gojković, izdato je zvanično saopštenje da se u pitanju bile neproverne informacije i da do najavljenih promena neće doći, te da Prirodnjački muzej u godini svog velikog jubileja ipak ostaje – samostalan i nezavisan muzej. Veliko hvala na brzoj, bezrezervnoj podršci i veri u neophodnost postojanja Prirodnjačkog muzeja.

Status Prirodnjačkog muzeja ostaje nepromenjen

Objavljeno: 26.02.2021. - 15:35 | Autor: |
  Direktor Prirodnjačkog muzeja dr Milan Paunović Njegoševa 51 11000 Beograd, Srbija Poštovani gospodine direktore, Sa olakšanjem smo primili vest sa jučerašnjeg sastanka da izgleda status našeg Prirodnjačkog muzeja ostaje nepromenjen. Naravno, članovi našeg društva bili su zapanjeni samom idejom o ukidanju, pripajanju ili bilo kom drugom nazivu za "nestanak" našeg muzeja iz kulturne baštine Srbije i Beograda. Srpsko geološko društvo vam uvek stoji na raspolaganju za bilo kakvu pomoć koja je u granicama naših mogućnosti. Nadamo se još intenzivnijoj saradnji, naročito kada se steknu uslovi za organizovanje izložbi, predavanja i ekskurzija. Uz srdačan pozdrav, Predsednik Srpskog geološkog društva Prof. dr Vladimir Simić SGD logo

U GODINI VELIKOG JUBILEJA PRIRODNJAČKI MUZEJ PRESTAJE DA POSTOJI

Objavljeno: 23.02.2021. - 11:34 | Autor: |
  Voljom za sada nepoznatih moćnika Prirodnjački muzej u Beogradu uskoro gubi svoj 125 godišnji status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture, nauke i prosvete i postaje radna jedinica Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Osim jednog zvaničnog razgovora 25. januara ove godine kada je donedavnom pomoćniku ministra predočeno neslaganje sa namerama o pripajanju Prirodnjačkog muzeja resoru zaštite životne sredine, daljih podrobnijih i zvaničnih informacija i kontakata s predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja nije bilo. Pokušaji uspostavljanja dijaloga od strane Prirodnjačkog muzeja nisu nailazili na odziv nadležnih u Ministarstvu kulture. Zamišljeno je da jedna od pet prvoosnovanih institucija srpske kulture, ustanova visoke akademske, kulturne i istorijske reputacije, izgubi status samostalnog muzeja, iako tako takav figurira u Zakonu o kulturi, Zakonu o kulturnim dobrima, svim dosadašnjim strategijama razvoja kulture Republike Srbije uključujući i aktuelnu za period od 2020. do 2029. godine, nedavno raspravljanom nacrta Zakona o muzejskoj delatnosti, pa čak i u Zakonu o zaštiti prirode, ali i mnogim drugim dokumentima. Čini se da je ovakva zamisao doneta naprečac, bez dobre namere i dobrog promišljanja, a očigledno i bez zakonske pripreme. Prirodnjački muzej je jedan od najstarijih institucija kulture i jedini muzej prirodnjačkog tipa u Srbiji. Osnovan je pod nazivom Jestastvenički muzej srpske zemlje 19. decembra 1895. godine aktom Ministra prosvete i crkvenih dela Kraljevine Srbije. Prve zbirke, koje potiču iz prve polovine XIX veka, prikupljane su i čuvane najpre u Liceju, a zatim u Jestastveničkom kabinetu Velike škole pod rukovodstvom Josifa Pančića, prvog srpskog botaničara i upravnika Liceja. Njegovu ideju o osnivanju muzeja ostvarili su njegovi sledbenici, među kojima su mnoga  značajna imena tog doba. Prva stalna izložba Muzeja svečano je otvorena 7. septembra 1904. godine, na dan stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata mnoge zbirke su oštećene ili uništene, a nakon Drugog svetskog rata muzej se oporavlja i nastavlja svoju delatnost. Neposredno nakon rata Muzej ima značajnu ulogu u pokretanju zaštite prirode u Srbiji. U Prirodnjačkom muzeju danas se čuva 125 zbirki sa preko 1,6 miliona primeraka stena, minerala, fosila, biljaka, gljiva, životinja, lovačkih trofeja i lovačkog oružja. Zbirke predstavljaju ogromnu kulturnu i naučnu bazu, a u okviru njih se nalazi nekoliko stotina holotipova i unikatnih primeraka minerala, stena, botaničkih i zooloških predmeta, po čemu je muzej posebno značajan. U zbirkama se čuvaju i primerci vrsta biljaka i životinja koje se više ne mogu naći na terenima Srbije, pa čak ni u Svetu. Delatnost Muzeja je kultura, nauka i obrazovanje. Kao ustanova specijalizovana za prikupljanje, čuvanje, proučavanja i izlaganje pokretnih kulturnih dobara prirode Muzej ima tri osnovne delatnosti koje su tesno povezane i u procesu rada neodvojive. Sakupljanje i čuvanje predmeta iz prirode koji dobijaju punu vrednost i ostvaruju svoju svrhu nakon proučavanja i naučnog vrednovanja, a tek tada predmeti mogu da ispune i svoju kulturno-prosvetnu ulogu. Prirodnjačkom muzeju je 1972. godine pripojen Muzej šumarstva i lova, sa svojim zbirkama lovačkih trofeja i lovačkog oružja, a 1992. godine zgrada na Malom Kalemegdanu postaje Galerija u kojoj se pored izložbi održavaju naučna i stručna predavanja, promocije, tribine i seminari. U okviru muzeja se nalazi i specijalizovana naučna biblioteka, među najstarijim na Balkanu, osnovana pre 115 godina, koja sadrži preko 22 000 naslova knjiga, rukopisa, naučnih časopisa, geografskih i geoloških karata. Brojne izložbe muzeja privlače veliku pažnju publike u Beogradu i širom Srbije: Životinjsko carstvo, Ajkule i raže Jadranskog mora, Minerali Trpeče, Suživot sa zverima, Skeleti uživo, Dodirnimo prirodu, Srpsko jezero, 6 nogu, Drvo ili život sam, Kroz svet insekata Srbije, Nebeski lovci, Dobrodošli u mezozoik, Rogovi, Put na Mesec, Zov daljine i mnoge druge. Organizovano je i nekoliko izložbi o poznatim prirodnjacima koji su deo svog rada posvetili muzeju: Arčibald Rajs – prirodnjak, Istoričar prirode - Nikola Pantić, Petar Stevanović - od stene do stene, Pančić – Putovanje. Osim u Beogradu, brojne izložbe Muzeja već godinama gostuju u muzejima širom Srbije i susednih zemalja. Muzej za decu beogradskih vrtića i škola, kao i škola Srbije, organizuje predavanja i kreativne radionice, u okviru kojih godišnje učestvuje preko 20 000 mališana. Pored brojnih stručnih, naučnih i popularnih publikacija koje prate izložbe, Muzej periodično objavljuje i zbornik stručnih i naučnih radova - Bulletin Of The Natural History Museum In Belgrade, kao i Godišnjak Prirodnjačkog muzeja u kome su opisane aktivnosti Muzeja. Tokom godine Galeriju na Kalemegdanu prosečno poseti preko 35 000 posetilaca, a brojne putujuće izložbe koje gostuju u muzejima širom Srbije obiđe preko 100 000 posetilaca. Prirodnjački muzej je 2013. godine dobitnik prestižne nagrade „Mihajlo Valtrović“ za izuzetne rezultate ostvarene u stručnom radu koju dodeljuje Muzejsko društvo Srbije, a 2016. godine je odlikovan Sretenjskim ordenom drugog stepena za naročite zasluge u oblasti kulture i nauke, a povodom 120 godina postojanja. Danas, 125 godine posle osnivanja, Prirodnjački muzej je još uvek u privremenom smeštaju, bez prostora za normalan rad i čuvanje i zaštitu zbirki, bez stalne izložbene postavke koja bi na jednom mestu prezentovala veliku prirodnu i kulturnu baštinu Srbije. Ovih dana Vlada Republike Srbije ima nameru da instituciju sa ovakvom istorijom i značajem pretvori u radnu jedinicu Zavoda za zaštitu prirode Srbije, institucije koja je 1948. godine upravo osnovana na inicijativu Prirodnjačkog muzeja...

130 godina SGD

Objavljeno: - 10:07 | Autor: |
  Poštovane koleginice i kolege, članovi jednog od najstarijih geoloških društava u Evropi, zadovoljstvo mi je i čast da vam svima u ime uprave čestitam 130 godina postojanja našeg Društva. Značajan je to jubilej, naročito za relativno mlade struke kao što je naša, i voleli bi smo da opet malo „podstaknemo“ naše aktivnosti, pre svega kroz rad sekcija i popularizaciju struke i nauke. Predsednik SGD-a, Prof. dr Vladimir Simić

Projekat INFACT

Objavljeno: 16.02.2021. - 18:37 | Autor: |
  Poštovane koleginice i kolege, Obaveštavamo vas da je projekat The Innovative, Non-invasive and Fully Acceptable Exploration Technologies (INFACT) uspešno završen 31. januara 2021 godine. Detaljne informacije o projektu i njegovim rezultatima i dalje možete pratiti na sajtu https://www.infactproject.eu/ Ovaj projekat je Srpsko geološko društvo promovisalo u Srbiji kao jedan od partnera EFG-a.

Izbor predsednika i sekretara sekcija SGD-a

Objavljeno: 10.02.2021. - 14:09 | Autor: |
  Poštovane koleginice i kolege, Svi znate da Predsednika i Sekretara sekcija biraju članovi sekcije na Godišnjem zboru sekcije, sa mandatom koji je vremenski usaglašen sa mandatom Uprave Društva. Stoga molim sve predsednike i sekretare sekcija da sazovu godišnji zbor svojih sekcija i izvrše izbor predsednika i sekretara. Molimo vas da nam svoje odluke prosledite elektronskom poštom na office@sgd.rs i vladimir.simic@sbb.rs Takođe molim novoizabrane predsednike i sekretare sekcija da aktiviraju iste kako bi smo počeli sa zborovima, bilo elektronski, bilo uživo kada se steknu uslovi za to. Srdačan pozdrav, Vladimir Simić

Izveštaj sa redovne Skupštine društva SGD-a

Objavljeno: 17.01.2021. - 00:07 | Autor: |
SGD logoRedovna godišnja skupština Srpskog geološkog društva (SGD) održana je u četvrtak 14.01.2021, sa početkom u 17:00 časova. Zbog nepovoljne epidemiološke situacije i u skladu sa sa Odlukama Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Skupština društva je održana elektronski putem "Zoom" platforme za konferencijske sastanke. Skupštini je prisustvovalo 37 članova SGD. Nakon odloženog početka rada Skupštine prema Statutu, obezbeđen je uslov potrebnog kvoruma za rad. Skupština je ujedno bila i izborna, tako da je izabrano novo rukovodstvo SGD-a za mandatni period 2021-2023. godine.

Pozivnica za redovnu Skupštinu SGD-a, četvrtak 14.01.2021.

Objavljeno: 13.01.2021. - 16:06 | Autor: |
SGD logoPoštovani članovi Društva, obaveštavamo vas da je predsednik Društva, Meri Ganić, sazvala Skupštinu Društva koja će biti održana u četvrtak 14.01.2021. godine sa početkom u 17:00 časova. Usled veoma nepovoljne epidemiološe situacije u R. Srbiji, kao i u skladu sa Odlukama Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Skupština Društva će biti održana elektronski putem ZOOM platforme za konferencijske sastanke.