ВЕСТИ И ОБАВЕШТЕЊА

Поштоване колегинице и колеге,

Позивамо Вас на разговор о књизи проф. др. Драгана Миловановића

„Од Великог праска до стене“

у организацији Задужбине Илије М. Коларца.

Више информација у наставку.

На годишњој Скупштини Српског геолошког друштва одржаној 5. марта 2025. године, изабрани су нови органи Друштва. За председника је именован др Урош Ђурић, а уз њега ће у управи бити Филип Арнаут (секретар), др Ана Младеновић (благајник) и шест чланова управе. Усвојени су извештаји о раду и финансијама, а чланарина остаје непромењена. Нова управа најављује реформу Статута, јачање секција, промоцију геологије у јавности и организацију XIX Конгреса геолога Србије.

Пројекти геолошких истраживања и експлоатације пре свега чврстих минералних сировина у Републици Србији изазивају последњих година значајну полемику у нашој јавности. Полемика сама по себи није непожељна, премда она често није ни на минималном нивоу стручне и аргументоване расправе. Није проблематично то што неки грађани Србије не желе да имају руднике у својим срединама, па стога не желе ни да се код њих врше геолошка истраживања и експолатација и волели би да иста забрањују.

Међутим, оно што јесте чињеница је да геологија и рударство не само да омогућавају експлоатацију минералних ресурса, које се користе у гранама као што су енергетика за производњу електричне и топлотне енергије, грађевинска и фармацеутска индустрија, металска и хемијска индустрија, већ играју кључну улогу у одрживом економском развоју широм света.

Српско геолошко друштво верује да је изузетно негативна кампања која се у последње време води против геологије и рударства, настала као последица недовољног познавања области нашег рада. Геолози и рударски инжењери у Србији су одувек радили изузетно важне послове за друштво и државу. Подсетимо се само огромног обима геолошких истраживања на отварању површинских копова угља у Колубарском и Костолачком басену, бакра у Бору и Мајданпеку, као и многих других објеката који су темељ привреде Србије. Сви капитални инфраструктурни објекти (као аутопутеви нпр.), нису могли бити изграђени без одговарајућих геолошких истраживања, ниједан каменолом није отворен без геолошког елабората и одговарајуће потврде надлежног Министарства. Бројне фабрике за флаширање воде нису се отвориле саме од себе, него су те воде претходно истражили хидрогеолози. Желимо да укажемо најширем грађанству на чињеницу да без геолога нема ниједног пута у Србији, ниједног изворишта воде за водоснабдевање, ниједног рудника у коме раде хиљаде људи издржавајући своје породице, ниједног постројења за експлоатацију нафте, нема санирања клизишта, нема предвиђања земљотреса и процене сеизмичког хазарда.

Нажалост, понекад смо и сведоци да неке наше колеге имају негативан став поводом експлоатације минералних сировина. Српско геолошко друштво се ограђује од свих изјава које неко даје у своје име помињући Српско геолошко друштво, и наглашава да су то искључиво лични ставови појединаца. Стога подржавамо Заједничко саопштење за медије Рударско геолошког факултета, Геолошког завода, Коморе рударских и геолошких инжењера Србије, Савеза инжењера рударства и геологије Србије, Техничког факултета из Бора и Рударског института из Београда, упућено медијима у Србији.

Наглашавамо да Српско геолошко друштво не тражи никакве привилегије за своје чланове, већ само очекује нормалан однос према струци која свој посао ради у складу за законима и прописима ове државе, етичким кодексом и уз пуно уважавање интереса читавог друштва.

Београд, 05.08.2024. год.

Председник Српског геолошког друштва