Преглед категоријеUncategorized

  Поштоване колеге, На узнемирујућу вест о могућности да Природњачки музеј изгуби статус самосталне установе културе од националног значаја и буде припојен Заводу за заштиту природе Србије као једна од радних јединица у његовом саставу, реаговале су бројне институције, струковна удружења, представници невладиног сектора и појединци. Испред Природњачког музеја 24. фебруара одржан је скуп подршке који је организовала Скупштина слободних грађана а  покренута је и петиција Сачувајмо природњачки музеј на платформи Крени-Промени, коју је за 48 часова потписало више од 19,000 грађана! Након састанка руководства Музеја са министарком културе и информисања госпођом Мајом Гојковић, издато је званично саопштење да се у питању биле непроверне информације и да до најављених промена неће доћи, те да Природњачки музеј у години свог великог јубилеја ипак остаје – самосталан и независан музеј. Велико хвала на брзој, безрезервној подршци и вери у неопходност постојања Природњачког музеја.

  Вољом за сада непознатих моћника Природњачки музеј у Београду ускоро губи свој 125 годишњи статус значајне самосталне националне установе културе, науке и просвете и постаје радна јединица Завода за заштиту природе Србије. Осим једног званичног разговора 25. јануара ове године када је донедавном помоћнику министра предочено неслагање са намерама о припајању Природњачког музеја ресору заштите животне средине, даљих подробнијих и званичних информација и контаката с представницима Министарства културе и информисања није било. Покушаји успостављања дијалога од стране Природњачког музеја нису наилазили на одзив надлежних у Министарству културе. Замишљено је да једна од пет првооснованих институција српске културе, установа високе академске, културне и историјске репутације, изгуби статус самосталног музеја, иако тако такав фигурира у Закону о култури, Закону о културним добрима, свим досадашњим стратегијама развоја културе Републике Србије укључујући и актуелну за период од 2020. до 2029. године, недавно расправљаном нацрта Закона о музејској делатности, па чак и у Закону о заштити природе, али и многим другим документима. Чини се да је оваква замисао донета напречац, без добре намере и доброг промишљања, а очигледно и без законске припреме. Природњачки музеј је један од најстаријих институција културе и једини музеј природњачког типа у Србији. Основан је под називом Јестаственички музеј српске земље 19. децембра 1895. године актом Министра просвете и црквених дела Краљевине Србије. Прве збирке, које потичу из прве половине XIX века, прикупљане су и чуване најпре у Лицеју, а затим у Јестаственичком кабинету Велике школе под руководством Јосифа Панчића, првог српског ботаничара и управника Лицеја. Његову идеју о оснивању музеја остварили су његови следбеници, међу којима су многа  значајна имена тог доба. Прва стална изложба Музеја свечано је отворена 7. септембра 1904. године, на дан стогодишњице Првог српског устанка. Током Првог и Другог светског рата многе збирке су оштећене или уништене, а након Другог светског рата музеј се опоравља и наставља своју делатност. Непосредно након рата Музеј има значајну улогу у покретању заштите природе у Србији. У Природњачком музеју данас се чува 125 збирки са преко 1,6 милиона примерака стена, минерала, фосила, биљака, гљива, животиња, ловачких трофеја и ловачког оружја. Збирке представљају огромну културну и научну базу, а у оквиру њих се налази неколико стотина холотипова и уникатних примерака минерала, стена, ботаничких и зоолошких предмета, по чему је музеј посебно значајан. У збиркама се чувају и примерци врста биљака и животиња које се више не могу наћи на теренима Србије, па чак ни у Свету. Делатност Музеја је култура, наука и образовање. Као установа специјализована за прикупљање, чување, проучавања и излагање покретних културних добара природе Музеј има три основне делатности које су тесно повезане и у процесу рада неодвојиве. Сакупљање и чување предмета из природе који добијају пуну вредност и остварују своју сврху након проучавања и научног вредновања, а тек тада предмети могу да испуне и своју културно-просветну улогу. Природњачком музеју је 1972. године припојен Музеј шумарства и лова, са својим збиркама ловачких трофеја и ловачког оружја, а 1992. године зграда на Малом Калемегдану постаје Галерија у којој се поред изложби одржавају научна и стручна предавања, промоције, трибине и семинари. У оквиру музеја се налази и специјализована научна библиотека, међу најстаријим на Балкану, основана пре 115 година, која садржи преко 22 000 наслова књига, рукописа, научних часописа, географских и геолошких карата. Бројне изложбе музеја привлаче велику пажњу публике у Београду и широм Србије: Животињско царство, Ајкуле и раже Јадранског мора, Минерали Трпече, Суживот са зверима, Скелети уживо, Додирнимо природу, Српско језеро, 6 ногу, Дрво или живот сам, Кроз свет инсеката Србије, Небески ловци, Добродошли у мезозоик, Рогови, Пут на Месец, Зов даљине и многе друге. Организовано је и неколико изложби о познатим природњацима који су део свог рада посветили музеју: Арчибалд Рајс – природњак, Историчар природе - Никола Пантић, Петар Стевановић - од стене до стене, Панчић – Путовање. Осим у Београду, бројне изложбе Музеја већ годинама гостују у музејима широм Србије и суседних земаља. Музеј за децу београдских вртића и школа, као и школа Србије, организује предавања и креативне радионице, у оквиру којих годишње учествује преко 20 000 малишана. Поред бројних стручних, научних и популарних публикација које прате изложбе, Музеј периодично објављује и зборник стручних и научних радова - Bulletin Of The Natural History Museum In Belgrade, као и Годишњак Природњачког музеја у коме су описане активности Музеја. Током године Галерију на Калемегдану просечно посети преко 35 000 посетилаца, а бројне путујуће изложбе које гостују у музејима широм Србије обиђе преко 100 000 посетилаца. Природњачки музеј је 2013. године добитник престижне награде „Михајло Валтровић“ за изузетне резултате остварене у стручном раду коју додељује Музејско друштво Србије, а 2016. године је одликован Сретењским орденом другог степена за нарочите заслуге у области културе и науке, а поводом 120 година постојања. Данас, 125 године после оснивања, Природњачки музеј је још увек у привременом смештају, без простора за нормалан рад и чување и заштиту збирки, без сталне изложбене поставке која би на једном месту презентовала велику природну и културну баштину Србије. Ових дана Влада Републике Србије има намеру да институцију са оваквом историјом и значајем претвори у радну јединицу Завода за заштиту природе Србије, институције која је 1948. године управо основана на иницијативу Природњачког музеја...

  Поштоване колегинице и колеге, Обавештавамо вас да је пројекат The Innovative, Non-invasive and Fully Acceptable Exploration Technologies (INFACT) успешно завршен 31. јануара 2021 године. Детаљне информације о пројекту и његовим резултатима и даље можете пратити на сајту https://www.infactproject.eu/ Овај пројекат је Српско геолошко друштво промовисало у Србији као један од партнера EFG-a.

  Поштоване колегинице и колеге, Сви знате да Председника и Секретара секција бирају чланови секције на Годишњем збору секције, са мандатом који је временски усаглашен са мандатом Управе Друштва. Стога молим све председнике и секретаре секција да сазову годишњи збор својих секција и изврше избор председника и секретара. Молимо вас да нам своје одлуке проследите електронском поштом на office@sgd.rs и vladimir.simic@sbb.rs Такође молим новоизабране председнике и секретаре секција да активирају исте како би смо почели са зборовима, било електронски, било уживо када се стекну услови за то. Срдачан поздрав, Владимир Симић

Поштовани чланови и пријатељи друштва, Обавештавамо вас да ће се Први скуп Секције за археометрију, археотехнологију, геоархеологију и експерименталну археологију Српског археолошког друштва, одржати у Београду 28-29. фебруара 2020. године, у Римској дворани Библиотеке града Београда (Кнеза Михаила 56).

Поштовани чланови и пријатељи Друштва, Са великим задовољством вас обавештавамо, да је након вишегодишњег залагања и труда претходне и садашње Управе, часопис „Записници српског геолошког друштва“ добио почетну М-54 категорију за 2019. годину на основу Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача ("Сл. Гласник РС", бр. 24/2016 и 21/2017).

Поштоване колегинице и колеге, позивамо вас да 29.11.2019. присуствујете Збору Секције за Историју геологије који ће се одржати у Свечаној сали Рударско-геолошког факултета са почетком у 13:00 часова. Збор је тематског карактера и посвећен је значјаним годишњицама великана српске и светске геологије.