Зоран П. Стевановић (1956), редовни професор и шеф Центра за хидрогеологију карста на Департману за хидрогеологију, Рударско–геолошког факултета Универзитета у Београду. Велико искуство у имплементацији истраживачких пројеката у Србији и иностранству везаних за истраживање, експлоатацију и управљање подземним водама (Алжир, Ирак, Грузија, Бутан, Сејшели, Сомалија, Етиопија и земље Балкана). Учесник бројних међународних истраживачких про-јеката и програма, члан научних одбора или почасни гост бројних међународних конференција. Предавач по позиву и члан комисија на универзитетима у Румунији, Ираку, Италији, Мађарској, Кини, Ирану, Немачкој, САД.
Био је секретар Поткомисије за хидрогеологију Карпато–балканске геолошке асоцијације. Стални члан Комисије за карст Интернационалне асоцијације хидрогеолога (IAH). Председник националног комитета Интернационалне уније геолошких наука (IUGS), члан Националног комитета Карпато–балканске геолошке асоцијације. Члан Одбора за карст и спелеологију Српске академије наука и уметности. Представник факулте-та у Скупштини Универзитета у Београду и Научном већу техничких наука (2005–2013). Шеф Катедре и Департмана за хидрогеологију РГФ (2006–2012).
Члан Извршног одбора Српског геолошког друштва био је у периоду 1985–1989, а секретар Секције за хидрогеологију од 1983–1989. Био je потпредседник Друштва (1998–2002), као и председник Секције за хидрогеологију (1994–2000). Оснивач и први председник Комисије за карст СГД од 2013. Године 2012 изабран је за председника СГД, а 2014. је реизабран на ову функцију. Главни уредник четири књиге Записника СГД (за 2012, 2013, 2014 и 2015 годину).
Консултант Уједињених нација: Шеф Јединице за подземне воде ФАО програма у северном Ираку и аутор два објављена тома “Хидрогеологије северног Ирака” (2004), учесник и ревидент више пројеката које реализује УНЕСКО. Повремени консултант неколико иностраних реномираних истраживачких компанија.
Уредник или члан уредништва неколико геолошких часописа. Објавио 295 радова, написао и уредио 15 монографија и 2 уџбеника. Најзначајније су монографије „Хидрогеологија извора: инжењеринг, теорија, менаџмент и одрживост“ (са Н.Крешићем, Elsevier, 2010) и „Карстне издани – Карактеризација и инжењеринг“ (Springer, 2015).
