Војислав Вујановић (1921–1996), дипломирао на Минералошко–петролошкој групи Природно–математичког факултета у Београду, 1949. године. Први посао је имао у Савезној управи за екстрактивну индустрију у Београду. Међутим, брзо је прешао у Геолошки институт Црне Горе у Титограду (1951), односно у Институт за металургију НР Србије у Београду (1952). После тога, радио је у Технолошком институту Завода за нуклеарне сировине (касније Геоинститут, у коме остаје све до пензионисања 1987. године). Био је на специјализацији из рудне микроскопије на Универзитету у Фрајбургу. На Рударско–геолошком факултету у Београду 1963. године је одбранио докторску дисертацију из домена минералогије, геохемије и генезе седиментних манганских лежишта. У Геоинституту је 1975. године изабран за научног саветника.
В. Вујановић је објавио више од 150 радова, пре-тежно везаних за рудна лежишта, петрологију и геохемију. Скоро 70 радова је објавио (са коауторима) у Записницима СГД.
Члан СГД постао 1953. године. Био је председник Минералошко–петролошке секције (1965–1967), потпредседник Друштва (1977–1979). После изненадне смрти тадашњег председника Друштва М. Павловића 1978. године, преузео је ту дужност до краја мандата. Уредио је једну књигу Записника СГД за 1977. годину.
