Стојан Павловић (1903–1981), дипломирао на Геолошко–минералошкој групи Филозофског факул-тета у Београду, 1926. године.У периоду од 1927–1936 живи, ради и специјализује минералогију у Паризу. Докторирао је на Сорбони а на тему петролошке сту-дије перидотита Златибора. По повратку у земљу 1937. године, прво је био асистент–приправник у Гелошком институту Краљевине Југославије, а потом и доцент (1939) на Минералошком заводу Филозофског факул-тета у Београду. После рата, прво је био ванредни а од 1950. године и редовни професор Природно–математич-ког факултета у Београду. У периоду од 1954 до 1956 обављао дужност Декана тог факултета. Након инте-грације геолошких школа у Београду (1963), постављен за Шефа Катедре за минералогију и кристалографију Рударско–геолошког факултета. На том положају остао је све до пензионисања 1972.
С. Павловић је био дописни члан (1948) а од 1955. године и редовни члан САНУ. Објавио је преко стотину радова са минералошко–петрографском тематиком од чега је 15 по први пут саопштио на зборовима СГД. Био је члан Управе у периодима 1947–1950 и 1952–1953, члан Надзорног одбора (1951–1952), потпредседник (1939–1941) и председник Друштва (1959–1960). Током тог мандата, залагао се за већу афирмацију СГД у читавом друштву.
