Петар Стевановић (1914–1999), академик, редовни професор Природно–математичког и Рударско–геолошког факултета у Београду. Дипломирао на Геолошко–минералошкој групи Филозофског факултета у Београду, 1937. године. Радио као кустос Музеја српске земље у Београду (1938–1940). Рат провео у заробљеништву у Немачкој. После рата, и кратког боравка у Музеју, запослио се у Геолошком заводу Универзитета у Београду (1946). Те исте године отишао на усавршавање у СССР, у Палеонтолошки институт Совјетске академије наука. Докторску дисертацију на тему „ Доњи плиоцен Србије и суседних области“ одбранио на Московском геолошко–истраживачком институту (1948). Након повратка у Југославију, биран прво за доцента (1949) а касније и за ванредног (1950) и редовног професора (1957) на Геолошко–палеонтолошкој групи Природно–математичког факултета у Београду. У исто време је држао предавања и на Геолошком и Рударско–геолошком факултету у Београду. Био је председник Комисије за интеграцију геолошких школа у Београду (1963). Након обједињавања, био шеф Катедре за историјску геологију и Катедре за регионалну геологију (1963–1967). Био је председник Националног комитета Карпато–балканске геолошке асоцијације (1970–1989), редовни члан Српске академије наука и уметности (од 1965), члан Словенске академије знаности и уметности (од 1975), Академија наука Босне и Херцеговине (од 1978), члан Југословенске академије знаности и умјетности (од 1975). Почасни члан мађарског геолошког друштва (од 1972), члан Палеонтолошког друштва СР Немачке (од 1974) и др. Оснивач и први председник следећих одбора Српске академије наука и уметности: Одбор за палеофлору и палеофауну, Одбор за геодинамику и Одбор за крас и спелеологију.
П. Стевановић је публиковао преко 200 радова, претежно из стратиграфије неогена, палеонтологије и историје геологије. 44 рада је саопштио на зборо-вима СГД. Добитник је великог броја друштвених и стручних признања и награда.
П. Стевановић је постао члан СГД одмах по дипломирању (1938). Био је врло активан и са бројним задужењима: члан Надзорног одбора (1958, 1961, 1965, 1973–1975), члан Управе (1959, 1981), секретар (1945, 1949, 1950, 1959), потпредседник (1957 и 1960) и председник Друштва (1982–1985). Уредник четири књиге Записника СГД (за 1948 заједно са С. Милојевићем, затим за 1982, 1983 и 1984). Велики допринос историји СГД је писање реферата „Основни задаци и проблеми југословенске геологије“ који је објављен у Споменици Друштва из 1951 године. Поред тога, уредио је и штампао додатак радова са VII међународног Симпозијума о остракодама (1982).
