Миомир Коматина (1934), доктор геолошких наука, научни саветник. Осим хидрогеологије као основног поља истраживања, на почетку каријере бавио се и литостратиграфским и тектонским истраживањима (докторирао 1965. из те области). Касније се усмерио према различитим аспектима примењене геологије а највише хидрогеолошком картирању, хидрогеологији и инжењерској геологији. Био је директор Института за хидрогеологију и инжењерску геологију (1974–1980) а у периоду 1982–1990 и генерални директор Геозавода у Београду. Члан је Међународне асоцијације хидрогеолога (IАH) од њеног оснивања и учесник на њеним конгресима а посебно на скуповима Комисије за карст. Био је члан председништва и председник Савеза спелеолога Југославије (1980–1984). Учесник бројних научних скупова: конгреси геолога Југославије у Загребу (1970), Будви (1982), на Тари (1986), Охриду (1990) и Херцег Новом (1998), конгреси IАH у Дубровнику (1965), Истанбулу (1968) и Риму (1969), Интернационални геолошки конгреси у Москви (1984), Пекингу (1996), Рио де Жанеиру (2000) и Фиренци (2004).
Посебно су важна његова учешћа на симпозијумима о хидрогеологији и инжењерској геологији почев од Првог југословенског конгреса о водама (Београд, 1969) па све до данас. Један је од оснивача Међународне комисије за карст (Neuchatel, 1971) и Међународне комисије за медицинску геологију (Rio de Janeiro, 2000). У свету је признат као пионир на пољу медицинске геологије. Позната издавачка кућа Elsevier публиковала је његову књигу Медицинска геологија 2004. на енглеском а 2011. године и на турском језику. Био је предавач на постдипломским семинарима (Универзитет Ломоносов, Москва, 1986). Укључен је у бројне домаће и иностране пројекте, између осталог и FP7 пројекат: (GEUS–BG5–TNO) Project Assessment of CO2 storage.
Био је председник Српског геолошког друштва у периоду 2002–2004, члан Управе и врло активан у периоду од 1996 до 2002. Сарадник је Института за водопривреду Јарослав Черни у Београду. Носилац је више значајних признања и награда (Повеља Проф. Бранислав Миловановић, 1996, Повеља за допринос развоју хидрогеологије у Југославији, 1997 и др.).
Објавио је више од 320 публикација, књига, научних и стручних саопштења и хидрогеолошких карата (осим хидрогеолошких карата Југославије и Србије (1 : 500.000), један је од аутора сличних карата у Венецуели и Либији (1966, 1971 и 1980). Најновија публикација је монографија – Подземне воде Србије (2015).
