Милева Сладић–Трифуновић (1930–2005), дипломирала на Геолошком факултету Техничке велике школе у Београду 1956. године. Прво радила као приправник, професор средње школе на Катедри за геологију и палеонтологију Геолошког факултета у Београду (од 1956). Пет година касније, изабрана за предавача на Рударско–геолошком факултету у Београду (1961). Након одбрањене докторске дисертације (1980), бирана за доцента (1981), ванредног (1982) и редовног професора (1989) на истом факултету.
М. Сладић–Трифуновић је објавила преко 70 радова из палеонтологије, микропалеонтологије, биостратиграфије и палеогеографије. Највише радова се односи на палеонтологију рудиста по чему је и била највише позната код нас и у свету. Седам радова је саопштила на зборовима Друштва.
М. Сладић–Трифуновић је оставила значајан допринос раду и развоју СГД. Постала је члан још 1956. године. Током наредних пола века, била је често ангажована на различитим задацима и дужностима. Била је члан Суда части (1975–1979), члан Надзорног одбора (1979–1981; 2002–2004), члан Извршног одбора (1981–1985; 1987–1991), секретар (1981–1985), и председник Друштва (1987–1991). Припала јој је част да буде председник Друштва када је оно прославило 100 година постојања (1991). Била је организатор више скупова (нпр. Прва интернационална конференција о рудистима (1988). Била је члан Скупштине Савеза геолошких друштава Југославије а касније и председник тог Савеза (после распада Југославије преименовано у Савез геолошких друштава Србије и Црне Горе, до 2006). Смрт ју је затекла на тој позицији. Уредник је књиге Записника СГД (троброј 1987–1989), пригодних публикација у вези са конференцијом о рудистима (1988), а касније и међународне монографије о рудистима (1992). Била је у два мандата председник Радне групе за рудисте при IUGS.
