Михајло Којић (1893–1943), пред Први светски рат студирао Рударску академију у Ахену (Немачка) као стипендиста Краљевине Србије. По избијању рата, вратио се у Србију, и као неборац повлачио се са војском преко Албаније. Био у избеглиштву у Француској где прво студира геологију у Греноблу и касније завршава и рударство у Сент–Етјену (1919/1920). По повратку у земљу 1923. године, запошљава се у Министарству шума и руда. Иако је био одличан рударски инжењер, показивао је велику наклоност ка геологији и због тога је и био у нашем Друштву врло активан. Објавио је 4 геолошка рада а неке је саопштио и на СГД. Изабран на чело Друштва у тренутку када је Ј. Жујовић био јако стар а В. Петковић трагично настрадао. Међутим, био је врло тактичан и неутралан у тим тешким времени-ма пред Други светски рат. Иницијатор модернизације Статута СГД (1936) као и формирања библиотеке с посебно задуженим библиотекаром. Написао леп некролог у Записницима СГД о оснивачу Друштва, Ј. Жујовићу. Преминуо у лечилишту на Озрену.
