Љупко М. Рундић (1962), редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, шеф Катедре за историјску геологију. Професионална активност је везана првенствено за стратиграфију терцијара и квартара, геодинамику и палеогеографију, микропалеонтологију, историју геологије, геодиверзитет и геонаслеђе.
Члан је интернационалне истраживачке групе за остракоде – IRGO (од 1992), Интернационалне Комисије за историју геонаука – INHIGEO (од 2013), Earth Science Society of Libya (од 2005), Удружења геолога БиХ (од 2013), Националног комитета Интернационалне уније геолошких наука – IUGS (до 2016), члан Националног комитета Карпато–балканске геолошке асоцијације – CBGA(до 2017), члан Одбора за палеофлору и палеофауну САНУ (од 2010 и дописни члан Академије инжењерских наука Србије (од 2012). Био је председник Организационог одбора 14. конгреса геолога Србије и Црне горе (2005), и првог Интернационалног симпозијума о неогену централне и југоисточне Европе (2005), председник Националног комитета Планета Земља (2009). Био је званични делегат Србије на XX конгресу КБГА (CBGA) у Тирани, 2014.
Члан СГД од 1984, члан Управе СГД у два мандата (2002–2004, 2012–2016). Био је председник Српског геолошког друштва у периоду 2004–2008. Као пред-ставник Србије и председник Друштва иницирао, а на састанку Савета Европске федерације геолога (EFG) у Риму 2007. године, реализовао пријем СГД тј. Србије у ту асоцијацију (прва земља пуноправна чланица изван простора ЕУ). Главни уредник 4 свеске часописа Записници СГД(1998–2003, 2004–2005, 2006, 2007). Од 2007. године увео у редовну активност Пролећни и Јесењи збор Друштва. Актуелни председник Комисије за неоген СГД (од 2010), председник Секције за историју геологије СГД (од 2012).
Аутор самосталне геолошке изложбе (2000), до-битник награде Јован Жујовић (2001) и аутор прве илустроване монографије о геолошком диверзите-ту града Београда (2010). Руководилац и учесник на бројним пројектима и научним скуповима у земљи и иностранству (Јапан, Италија, Аустрија, Мађарска, Словачка, Чешка, Украјина, Румунија, Бугарска, Грчка, Македонија, Албанија, БиХ, Хрватска). Члан научног одбора на више међународних скупова у земљи и иностранству, рецензент у врхунским научним часописима и члан уређивачког одбора у неколико часописа. Два пута је одржао предавања по позиву у иностранству (Мађарска и Словачка).
Публиковао 148 научних и стручних референци у домаћим, иностраним и часописима са SCI листе. Аутор и коаутор три универзитетска уџбеника, једне међународне и три националне монографије. Био је ко–едитор листа Dur al Abraq, 1:250.000 (трогодишњи рад на геолошкој карти Либије).
