Александар М. Грубић (1929), редовни члан Академије инжењерских наука Србије, редовни професор Рударско–геолошког факултета у пензији. Био је управник Завода за геологију и палеонтологију (1974–1976), шеф Катедре за историјску геологију (1992–1995), сарадник и научни саветник у Геозаводу (1958–1961), Геоинституту (1973–1995), и Рударском институту у Приједору. Усавршавао се на Сорбони (Лабораторија за геологију) и на Високој националној рударској школи у Паризу (1958) и Палеонтолошком институту Универзитета у Бечу (1959). Експертизе и дуже теренске радове изводио је у централном и северном Тунису (1965 и 1970), Турској (1973), и либијском делу централне Сахаре (као главни геолог великог пројекта „Западни Фезан“, 1981–1985). Члан је Француског геолошког друштва (од 1958), Карпато–Балканске геолошке асоцијације (од 1960), Интернационалне комисије за историју геолошких наука (од 1987), Одбора за геодинамику (од 1982) и Одбора за живот и дело српских научника САНУ (од 2000). Гостујући професор на Техничком факултету у Бања Луци, Република Српска (од 1997). Почасни је члан Словачког геолошког друштва (од 2006) и инострани члан Академије наука Републике Српске (од 2004). Био је председник Савеза геолошких друштава Југославије (1985–1990). Био је председник Интернационалног симпозијума о геологији Ђердапа (1997) и председник Националног комитета Карпато–Балканске геолошке асоцијације, председавајући КБГА (2002–2006). Успешно организовао 18. Конгрес КБГА у Београду 2006. године.
А. Грубић је члан Српског геолошког друштва од 1954. године. Био је члан Извршног одбора (1981–1983), председник (1981–1982), и члан Одбора самоуправне контроле (1983–1984). Организовао прославу обележавања 90–годишњице Друштва (1981). Уредник књиге Записника СГД за 1981. годину. Био је поново председник Друштва у тешком периоду санкција и бомбардовања наше земље (1998–1999). Приљежан хроничар и историчар СГД. Од 2007. године почасни члан СГД, а од 2015 почасни члан Интернационалне комисије за историју геолошких наука (INHIGEO).
А. Грубић је публиковао преко 420 текстова, 135 научних радова, стручних радова и прилога у домаћим и иностраним часописима. Написао је седам монографија и два уџбеника. Учествовао у реализацији више десетина научних и стручних пројеката и учествовао на преко 60 научних скупова у земљи и преко 30 у иностранству. Његов научни опус односи се на регионално–геолошку проблематику, палеонтологију, биостратиграфију, геологију боксита, историју геологије а разматрао је и многе теоретске проблеме. Нарочито је важан едиторски рад на више листова геолошке карте Либије 1: 250.000 у периоду 1981–1985 и 2005–2015. Добитник је бројних награда, захвалница, повеља и плакета.
