Нови поглед на порекло Тимочког магматског комплекса

Једна од опште познатих чињеница у геологији Балканског полуострва је та да је настанак и развој магматског и металогенетског појаса Апусени – Банат – Тимок – Средњегорје везан за процесе субдукције океана Неотетиса, који је постојао између Јадранске микроплоче и Европске плоче све до горње креде… Међутим, да ли је то баш тако?

У раду који је недавно објављен у престижном научном часопису Gondwana Research (категорије м21а+), аутори са Рударско-геолошког факултета у Београду, од којих су већина активни чланови Српског геолошког друштва (Н. Стакновић, В. Цветковић, А. Младеновић, В. Цветков, Д. Прелевић), оспоравају хипотезу о постојању великог горњокредног океана на Балкану, и нуде алтернативно објашњење за настанак и еволуцију Тимочког магматског комплекса. Коришћењем магматско – термомеханичког нумеричком моделовања, аутори су истраживали судбину субдуковане горњојурске јадранске литосфере. Њихови резултати указују на то да горњокредни магматизам у Тимочком магматском комплексу може да се објасни и без претпоставке о постојању океанског домена који се током горње креде активно субдукује (тј. Сава океана). Уместо тога, они предлажу да је Тимочки магматизам последица најпре пуцања горњојурске субдуковане плоче, затим деламинације литосфере и, коначно, враћања субдукованог континенталног материјала на више.

Иако је овај рад фокусиран на балкански сектор овог великог магматског и металогенетског појаса, аутори наводе да њихови резултати подстичу поновно испитивање геодинамичких сценарија који не укључују активну горњокредну субдукцију, да би се објаснио магматизам и металогенија и у осталим подручјима појаса Апусени – Банат – Тимок – Средњегорје.

Линк ка раду “Post-obduction slab dynamics in the Balkans and its role in Late Cretaceous magmatism: A numerical modelling approach”:
https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1342937X25003363