Живојин Ђорђевић (1910–1984), дипломирао на Геолошко–минералошкој групи Филозофског факултета у Београду 1936. године. После тога радио као наставник гимназије у Прокупљу до почетка рата, а током рата као професор Рударско–надзорничке школе у Књажевцу. По завршетку рата, постављен за управника Средње техничке рударско–металуршке школе у Бору (1946). После три године, прешао у Београд, у Министарство рударства НР Србије. Био први директор Геолошког завода Србије. У периоду 1952–1973, радио као шеф Одељења за истраживање угљева и геолошки саветник у Заводу за геолошка и геофизичка истраживања у Београду. При крају каријере, био директор тог Завода (Геозавода). Пензионисан 1980. године.
Ж. Ђорђевић је објавио само 8 радова, али је написао преко 50 обимних извештаја и елабората из домена геологије угља који су остали у форми фондовских докумената.
Члан Српског геолошког друштва је званично постао 1948. године иако је и пре рата активно учествовао на зборовима Друштва. Био је члан Суда части (1950; 1961–1962), члан Надзорног одбора (1954; 1958–1959; 1967–1978), члан Одбора самоуправне контроле (1981–1982), потпредседник (1953) и председник Друштва (1979–1981). Пуно се ангажовао на доношењу новог статута СГД (1981), организацији VII међународног Симпозијума о остракодама (Београд, 1979). Уредник Записника СГД за 1978, 1979 и 1980. годину.
