БРАНКО ДИМИТРИЈЕВИЋ (1953–1959)

Бранко Димитријевић – Брандим (1891–1959), рођен три месеца касније пошто је основано СГД. Као студент учествовао у Првом светском рату (1914–1918). Тешко рањен на солунском фронту 1917. и пренет на лечење и опоравак у Француску. Тада започиње студије геологије у Греноблу. По повратку у земљу, те студије завршава 1921. године на групи предмета (Минералогија, Геологија, Хемија) Филозофског факултета у Београду. Убрзо је изабран за асистента у Минералошком заводу где остаје до 1933. године. У међувремену, одбранио је докторску дисертацију (1930) па 1933. године бива изабран за доцента за предмет Агрогеологија на Пољопривредном факултету у Београду. Тада започиње његова наставничка каријера. Ванредни професор постаје 1939 а редовни 1948 године. Током Другог светског рата одведен у заробљеништво у Немачку али 1942. враћен због слабог здравља.

Б. Димитријевић је од 1947 био сарадник Геолошког института САНУ. Објавио је око 40 радова из петрографије метаморфних и магматских стена и агрогеологије.

Члан СГД је постао после повратка из Француске, 1921. Одржао је 14 саопштења на зборовима Друштва. Био је дуго члан Надзорног одбора (1947–1953), а потом и председник СГД (1953–1959). Смрт га је затекла на тој дужности. Остаје забележено, да су зборови СГД, за његова мандата, били најпосећенији у историји Друштва (више десетина чланова). Врло је заслужан за штампање Споменице 60 година СГД (1891–1951). Уредио је три књиге Записника СГД (за 1955,1956 и 1957. годину).

XVII Конгрес геолога Србије
УСКОРО!
пријава апстракта до 01.12.2017.године
Генерални спонзор за 2017.
Генерални спонзор за 2017.
НИС а.д. Нови Сад