НИКОЛА ПАНТИЋ – ПРЕДСЕДНИК СГД (1963–1967; 1991–1998)

Никола Пантић (1927–2002), академик, редовни члан САНУ и редовни професор Природно–математичког и Рударско–геолошког факултета, Универзитета у Београду. Руководио је Одбором за палеофлору и палеофауну и Одбором „Човек и животна средина“ у оквиру САНУ. Био је члан Државног савета за заштиту човекове околине и председник пројектног савета Министарства за заштиту човекове средине, председник Националног комитета за геонаслеђе, дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу (Хрватска), члан Швајцарског геолошког друштва и Асоцијације америчких палинолога.

Преко пола века активно радио у СГД. Обављао све функције и дужности у Друштву. Био је у више наврата члан Управе, благајник, секретар и потпредседник. Председник Српског геолошког друштва био je у два мандата (1963–1967 и 1991–1998). Дуго година обављао функцију председника Савеза геолошких друштава Југославије (1969–1985). Уредник неколико књига Записника СГД (за 1958, 1959, 1961, 1962, 1963, 1992–1997). Био је председник Организационог одбора прославе 100–годишњице Друштва (1991). За вишедеценијски допринос раду СГД изабран за почасног члана Друштва 2001. године.

Сарађивао је са Геолошким институтом при Високој техничкој школи у Цириху као гостујући професор (1976–1980). У два наврата држао је докторантске курсеве на Пенсилванијском државном универзитету, са чијом екипом је учествовао у истраживању мочвара Флориде. Објавио је више од 300 научних радова и дела, највише из палеоботанике, палеоекологије, микропалеонтологије али и филозофије. Познате су ње-гове књиге: О јединству природног и духовног (1997) и Записи из геолошке прошлости (2002). Одлучно се борио за афирмацију дела Милутина Миланковића. Заједно са Александром Петровићем, у Заводу за уџбенике започео 1997. године издавање изабраних дела Милутина Миланковића. За његовог живота објављено је седам књига. Са А. Петровићем био је и руководилац пројекта Хенсвера који се од 1992. до 1995. одвијао у Музеју савремене уметности. Био је један од писаца Меморандума САНУ.

Добитник је великог броја награда: Седмојулска награда Србије за област природно–математичких наука (1991), Повеља Савеза геолошких друштава Југославије за дугогодишњи рад у управи Савеза (1990), Повеља Савезног геолошког завода за резултате у изради Геолошке карте Југославије (1989), Медаља српског геолошког друштва (1991), Плакета Рударско–геолошког факултета (1991). Приликом прославе 125–годишњице Високе техничке школе у Цириху, у поглављу о Геолошком институту, од свих гостујућих професора поменуто је једино име Николе Пантића („захваљујући његовом доприносу први пут је извршено детаљно датирање бесфосилних сјајних шкриљаца Алпа“).

XVII Конгрес геолога Србије
УСКОРО!
пријава апстракта до 01.12.2017.године
Генерални спонзор за 2017.
Генерални спонзор за 2017.
НИС а.д. Нови Сад