Из историје Српског геолошког друштва

Крајем деветнаестог века професор Велике школе Јован Жујовић, је у оквиру природних наука већ установио редовне курсеве из области геологије. На бројним скуповима његови тадашњи ученици одржавали су тзв. ђачке конференције, тј. предавања, вежбе, дискусије, критике и размењивали идеје о геолошкој грађи земље, па је постепено је из тих сусрета произашла потреба да се установи један термин за редовне састанке. Први такав збор (скуп) одржан је 10. фебруара 1891. године (по Јулијанском календару), у згради Велике школе у Београду, а учесници су одлучили да оснују друштво са превасходним задатком „да геолошки проучава српске и остале земље Балканскога полуострва и да своје чланове и остале заинтересоване обавештава о достигнућима геологије и сродних наука“. Професор хемије на Великој школи Сима Лозанић, често је на овим састанцима приказивао резултате својих истраживања, па је приликом излагања свог саопштења у Немачкој, ову организацију једноставно назаво: „Српско геолошко друштво”. Под тим називом оно траје већ више од 120 година. Мора се нагласити да је у то време у Србији од „учених друштава” постојало само Српско лекарско друштво и Српско археолошко друштво, наше геолошко друштво спада у најстарије научне организације Србије. Међу геолошким удружењима оно не само да је најстарије на Балкану, већ је и у целој Европи у групи најстаријих, јер у то време је постојало само неколико сличних друштава.

Кроз своју историју Друштво је окупљало бројне истраживаче, а многи од њих су оставили врло значајан траг у српској, али и у светској науци. Поред Јована Жујовића, оснивача Друштва, Министра у неколико влада, Ректора Велике школе, Председника Српске краљевске академије, чланови су били и Јован Цвијић, Председник Српске краљевске академије, Сава Урошевић, Ректор Велике школе, Милутин Миланковић, светски ауторитет у области климе и небеске механике и један од наших највише цитираних научника, затим Владимир Ласкарев, један од најугледнији европских геолога и бројни други. Од првих осам професора Београдског универзитета тројица су били чланови Српског геолошког друштва.

Српско геолошко друштво дало је велики допринос и помоћ у организацији више стручних установа, тако да су захваљујући иницијативама чланова Друштва основани Сеизмолошки завод, Природњачки музеј, Геолошки институт, а као једна од најстаријих научних удружења, било је од велике помоћи и прилоком оснивања других научних друштава у Србији.

У Српском геолошком друштву су покренуте многе иницијативе, међу њима најзначајанија је геолошко картирање наше земље.

Српско геолошко друштво је био иницијатор да се оснивају геолошка друштва у републикама бивше Југославије и један од оснивача Савеза геолошких друштава Југославије чији се рад првенствено огледавао кроз конгресе, симпозијуме и скупове.

Српско геолошко друштво је био оранизатор и коорганизатор многих научних скуова на геолога Србије и домаћин неколико значајних међународних симпозијума и конгреса. Највећи национални научни скуп геолога представља Конгрес геолога Србије, који се организује у четворогодишњем периоду.

Током протеклих више од 120 година Друштво је постало члан више међународних организација, међу којима био је један од оснивача: Међународне уније геолошких наука (IUGS), Асоцијације европских геолошких друштава (AEGS), Европске федерације геолога (EFG) и Карпатско-Балканске геолошке асоцијације (CBGA). Друштво је у овим организацијама активан члан и редовно измирује своје обавезе.

 

Историјска документа:

Говор председника друштва Јована Жујовића (1921 год.)

 

Фотодокументација:

 

Видео документација:


Прослава 100 година СГД-а у згради САНУ-а (мај 1991. године)

Цртице из историјата Српског геолошког друштва

 1891  10/23. фебруара у Београду је основано Српско геолошко друштво и одржан први збор СГД.
 1893  Основан Сеизмолошки завод на иницијативу СГД.
 1894  Научни скуп о београдском водоводу (XXXII збор СГД)
 1895  После вишегодишње иницијтиве формиран Јеставствени музеј Српске земље (данашњи Природњачки музеј).
 1897  Први званични Статут СГД.

Штампан је први број Записника СГД као самостално издање.

 1903  Организовање геолошке екскурзије Доњи Дунав у оквиру IX Међународног геолошког конгреса (IX IGC).
 1920  Обнављање рада СГД после Првог светског рата.
 1921  Обележавање 30 година постојања СГД.
 1922  Издат првенац серијала „Књиге Српског геолошког друштва“
 1931  Након вишегодишње иницијативе основан Геолошки институт Краљевине Југославије.
 1932  Статут СГД прераста у „Правила“
 1937  Усвајаљање нових „Правила“ СГД
 1947  Обнављање рада СГД након Другог светског рата и усвајање нових „Правила”.
 1950  Издата прва књига серијала „Српско геолошко друштво – Популарна библиотека“
 1951  Свечана прослава 60. година СГД. Иницијатива за формирање републичких геолошких друштава и Савеза геолошких друштава Југославије.
 1952  Формирање Савеза геолошких друштава Југославије.

I Саветовање геолога Југославије (Загреб)

 1954  Усељавање у просторије у Каменичкој 6.

I Конгрес геолога Југославије (Блед)

 1957  II Конгрес геолога Југославије (Сарајево)
 1958  Значајан допринос СГД у изради Основне геолошке карте ФНРЈ.

Скуп о кристаластим шкриљцима, дијабаз-рожначкој формацији и флишу

 1959  III Конгрес геолога Југославије (Будва)
 1960  Скуп о угљевима.
 1961  V Саветовање геолога ФНРЈ
 1963  Скуп о вулканогено-седиментним творевинама
 1964  Почетак формирања Секција при СГД.
 1965  I Симпозијум из геохемије
 1966  VI Саветовање геолога СФРЈ (Охрид)
 1967  VII Конгрес Карпатско-Балканске геолошке асоцијације.
 1970  VII Конгрес геолога СФРЈ (Загреб)

Скуп о геологји и геофизици Месеца (у организавцији са РГФ)

 1971  Скуп „Стање и даљи развој геологије у Србији“ (у организацији са РГФ)
 1972  Изузетно ангажовање на доношењу првог Закона о геолошким истраживањима.
 1974  VII Конгрес геолога Југославије (Блед)
 1975  I Скуп седиментолога Југославије (Љубљана)
 1976  II Скуп седиментолога Југославије (Београд)
 1978  IX Конгрес геолога Југославије (Сарајево)

III Скуп седиментолога Југославије (Загреб)

 1979  VII Међународни симпозијум о остракодама
 1982  X Конгрес геолога Југославије (Будва)
 1980  „Правила”  званично прерастају у „Статут”.

IV Скуп седиментолога Југославије (Доњи Милановац)

 1983  IV Скуп европског огранака Међународне асоцијације седиментолога (IAS) (Сплит)
 1986  XI Конгрес геолога Југославије (Тара)

V Скуп седиментолога Југославије (Бриони)

 1987  V Скуп европских геолошких друштава (5-MAEGS) (Дубровник)
 1988  I Међународна конференција о рудистима

VI Скуп седиментолога Југославије (Цетиње)

 1991  Свечана прослава 100 година СГД
 1996  VII Скуп седиментолога Југославије (Београд)
 1997  Међународни симпозијум о геологији Ђердапа и Јужних Карпата у организацији Румунског геолошког друштва и СГД (Доњи Милановац и Баја Херкулане)
 1998  XIII Конгрес геолога Југославије (Будва)
 1999  Вољом политичких моћника, принудно исељење из просторија у Каменичкој 6, после 45 година боравка на тој адреси. Можда најтежи тренуци у историји СГД.
 2000  Обнављање рада СГД после НАТО интервенције 1999.
 2003  Конференција о неогеној палеолимнологији Србије.
 2005  I Међународна конференција о неогену средње и југоисточне Европе

XIV Конгрес геолога Србије и Црне Горе у Новом Саду.

СГД је реактивирано чланство у Асоцијацији европских геолошких друштава (AEGS).

 2006  XVIII Конгрес Карпатско-Балканске геолошке асоцијације у Београду.
СГД је примљено у Међународну унију геолошких наука (IUGS) као представник Србије у тој највећој геолошкој организацији.
 2007  СГД је постао пуноправни члан Европске федерације геолога (EFG) као представник Србије у тој геолошкој организацији.

Реактивиран Национали комитет при Карпатско-Балканској геолошкој асоцијацији (CBGA).

Издата прва књига „Sér. Monographie – Société Serbe de Géologie“.

Урађен и прихваћен Етички кодекс СГД, који представља превод етичког кодекса Европске федерације геолога (EFG).

 2010

 XV Конгрес геолога Србије у Београду.

 Статут СГД прилагођен важећим законским прописима и регистован при АПР.

 Реактивнирана Комисија за неоген и основана Комисија за квартар.

 2011  MAEGS 17 – Скуп Асоцијације европских геолошких друштава (AEGS) у Београду.
Уручена прва титула еурогеолога (Eurogeologist) Ненаду Грубину (геологу компаније Рио Тинто) у нашој земљи.Свечана академија поводом прославе 120 година СГД.
 2012  Основане: Комисија за стратиграфију; Комисија за очување геодиверзитета и геонаслеђе; и Комисија за геохазарде.
 2013  Основана Комисија за карст.

Урађен и прихваћен Етички кодекс СГД за организације који се баве геолошким истраживањима.

Међународна радионица на тему: „Стратиграфија неогена и квартара – савремена стратиграфска терминологија и номенклатура“

 2014  XVI Конгрес геолога Србије у Доњем Милановцу.

СГД је добила просторије на коришћење у поткровном делу зграде РГФ у Ђушиној 7.